Podstanari u problemu

[Gemma Teller]

Poštovani,

iskreno, ni sama ne znam da li moj slučaj spada u ovu domenu, ali nadam se da će se naći netko tko će mi znati dati neki savjet... Trudit ću se čim detaljnije opisati situaciju kako bi mi mogli pomoći. 

Muž i ja nažalost ne posjedujemo stan ni kuću i kad smo se selili iz zadnjeg stana nismo mogli naći stan jer imamo djecu. Oboje smo rastavljeni, mojih dvoje živi s nama, njegov mali posjećuje, a u međuvremenu smo dobili i zajedničko dijete. Sin nam je u trenutku preseljenja imao 10 mjeseci. Ok, imamo mi i psa, ali to najmodavcima i nije takav problem kao djeca. Na kraju smo uspjeli naći velik stan u centru u koji su nas primili i s djecom i psom, za cijenu od 2500 kn dobili smo najam stana i korištenje parkirnog mjesta u zajedničkom dvorištu. Stan nije nešto uređivan, režije su ogromne, nadoplate plina su nas ubijale, nema signala za TV... al imali smo krov nad glavom. Iako mi ne plaća bila 3400 kn, a muž je u to vrijeme bio bez stalnih prihoda, bez pogovora sam pristala plaćati i pričuvu od skoro 300 kn kad se to od mene zatražilo pod normalno. 

Kuca ima četiri stana, a kad smo došli pogledati stan odmah sam upoznala predstavnicu stanara i njenog supruga. Uz nas i njih u kući su još dva stana, u jednom su bile dvije studentice, a u zadnjem živi žena 40-ih godina s kćerkom (ona je vlasnik stana). Posto svaki stan ima pravo na parkirno mjesto, ali auti moraju stajati jedan iza drugog rečeno nam je da se o tome dogovorimo sa stanarima. Prvo jutro u tom stanu muž je otišao na dogovor oko toga predstavnici stanara. Probali smo dogovoriti da nas auto bude prvi do ulaza posto muž najranije ide od doma, a i zbog malog, u slučaju npr. noćnog odlaska na Hitnu... Muž predstavnice nije bio nešto oduševljen, ali pristao je, a ona je muza upozorila na ženu iz zadnjeg stana. Rekla je da ta nije normalna, da se njoj bolje ne obraćati, mlatarala rukama oko glave radeći grimase i na kraju je rekla za ženu da je “niškoristi”. Kad mi je muž to rekao bilo mi je čudno da tako pljuje po njoj nama koje praktički ni ne pozna. 

Doduse, ta susjeda je i radila probleme  uopće oko našeg parkiranja, razgovarala se jako arogantno, ali nismo reagirali, stvarno smo ljudi koji samo žele svoj mir. Muž je čak rekao da će u autu uvijek ostavljati ključ i da si ljudi sami pomaknu auto ako je hitno (ja ne vozim). Stalno je bila neka borba oko toga i na kraju smo se borili uopće za parkirno mjesto, nebitno koje po redu. Odustali smo kad nam je predstavnica stanara rekla “da smo mi tu samo podstanari i zadnji smo došli i da kaj bi mi htjeli”. Izbjegavajući konflikte počeli smo auto ostavljati po parkinzima moleći Boga da ne dobijemo kaznu. Naravno, cijena stana je ostala ista. 

Za par dana sam bila opomenuta od predstavnice stanara da nam nisu ispraznili jednu kantu sa smećem. Radilo se o tome da je sin greškom bacio nešto u ostali otpad, ali veći problem mi ne bio kad mi je dotična gospođa rekla točno sto je bilo krivo bačeno. Mislim, kopati susjedima po smeću?!?! Al ajde, pustili smo i to, novi si, ne želiš se svađati, zamjerati... 

Kroz par dana sam dobila poruku od gazdarice da se ispričava, al nije mi napomenula da stanari sami ciste zgradu i da ju je predstavnica stanara zvala i pitala zašto ja ne čistim. Rekla sam ok... tad još nisam znala da po Zakonu o najmu nisam dužna raditi ništa sto ne piše u ugovoru.  Taj dan me na hodniku zaustavila i sama predstavnica, sa spikom “mi smo vam siromašna zgrada, ne možemo od pričuve plaćati čistačicu, bla bla” pa se po mjesecima redaju ona i ona “luda” susjeda, sad trebam i ja, a studentice ne jer one su mlade. Naravno,rekla sam da nema problema i dobila sam termin taj mjesec dvaput čišćenje. Kroz par dana stariji klinci su pricuvali malog, ja sam otišla i počistila sve kako mi je rečeno. Za par dana kćer mi je rekla da ju je teta (predstavnica stanara) prestala pozdravljati, a viđale su se svako jutro jer je ova pušila na balkonu dok moja mala ide u školu. Rekla sam da ju žena valjda nije čula i nek bude glasnija. Al drugi dan isto... onda mi je s istom pričom došao i sin. Ok, mala je imala 10, on skoro 16, al mislila sam da klinci briju... Uskoro sam primila neugodan poziv vlasnice stana da nisam u redu i da nije fer od mene sto ne želim čistiti, da sam obećala i da je do sad već jednom trebalo biti počišćeno... Rekla sam da ju stvarno ne razumijem, da sam tad i tad počistila i da ne shvacam zašto me napada. Onda se ona zbunila i rekla da ju je zvala jako ljuta predstavnica stanara jer ja još nisam počistila. Onda smo se malo igrali pokvarenog telefona, gazdarica je zvala jednu pa drugu i ispalo je da me tužila jer ona nije vidjela da ja čistim. Ja sam to znala jer mi je između ostalog zadatak bio pomesti haustor u kojem stoje auti i planski sam išla čistiti jedno popodne kad auta nije bilo. Odmah mi je postalo jasno da je prestala pozdravljati djecu zbog toga. Sve skupa me jako povrijedilo. U međuvremenu je moj muž sreo predstavnicu i rekao da joj samo želi reci da uzme u obzir da sam sad čistila prvi i zadnji put. Ona je rekla da ne može tako, na sto je on odgovorio da ćemo mi rađe platiti njoj taj mjesec kad sam ja na redu, al da ovo tuzakanje gazdarici nije bilo u redu, da je mogla doći i pitati direktno o čemu se radi. Možda bi ona i pristala uzeti te novce, ali je on rekao da naravno da smo platiti i da tražimo račun. Onda je odbila. I tu je počelo žešće maltretiranje. Napadala nas je da divljački lupamo vratima haustora, da su njoj zidovi popucali od toga... stvarno smo pazili na zatvaranje haustora jer su vrata masivna i teška, a one škare gore ne rade dobro. Zivkala je gazdaricu zbog toga da lupamo, ova zvala mene i govorila da ne smijemo lupati... ja ko idiot svaki put za djecom vičem da paze da ne zalupe, upozoravam muza... sve da im se slučajno ne desi i da situacija ne postane gora. Stvarno smo pazili, al opet smo bili tuzakani gazdarici... strašan pritisak, osjećaš se jadno i bespomoćno jer znaš da nisi kriv. Inače, sad sam već 9 mjeseci doma. U vrijeme kad nikoga od mojih nema vrata lupaju ko luda i nikome ništa. Jednom se doslovno toliko zatreslo da sam izašla a hodnik samo da vidim tko je to... a ono muž dotične gospođe. I muzu i meni je bilo jasno da to neće biti dobro, al u to vrijeme smo se posvetili pokretanju vlastitog posla, posudili ogromnu svotu novaca za to i trudili se ne obazirati a njenu zloću i nepozdravljanje. I onda je došao i taj famozni prvi dan Špancirfesta 2018. Ne znam da li znate za taj festival, al tih dana gradom prođe 200 000 ljudi, na prvi dan gužva počne rano, štandovi se u našoj ulici još dovoze i to točno ispod naših prozora. Došla sam popodne s posla, dovela malog iz vrtica i čim sam ušla u stan vidim sina blijedog i ozbiljnog, a muza ludog. Odmah sam čula priču. Sin je išao prošetati psa točno u 13h. Kad se vraćao, bio je tri stepenice od našeg kata, digao pogled i vidio dotičnu kako stoji (očito je pratila kad se vraća i došla pred njega) na vrhu stepenica, počinje mahati rukama i urlati na njega dal on ne može tise hodati po stepenicama. Prvo mi je prošlo kroz glavu da se mogao trznuti i pasti na leđa... naravno, muž čim je to čuo isti tren joj je bio na vratima, vikao kako može, kojim pravom napada dijete. Ako naša djeca bilo sto naprave da smo mi tu i da se treba doći nama, a ne djeci spremati sacekuse i urlati na njih kad roditelji nisu i blizu... svašta mu je tad izgovorila, da smo mi ovakvi i onakvi, da ja ne čistim... rekao joj je da osoba koja nema toliko kulture da pozdravi nema pravo govoriti kakvi smo mi (tad vise nije pozdravljala nikog od nas, čak ni moju mamu kad ju je ona pristojno pozdravila). Na to je ova rekla da ona pozdravi u sebi... šta reci na to? Još je rekla da se mi toliko glasno seksamo da ona ne može spavati! Ljudi dragi, uz dvoje velike djece i malog koji spava s nama u krevetu to bi bilo čudo izvesti... završilo je tako da je ona rekla “sad ću vam zvati policiju”, a muž je rekao nek ih samo uputi do našeg stana i otišao doma. Nisu se pojavili. Inače, moj sin je super dečko, pristojan, odlikaš u gimnaziji, sportaš, al ko mali je prošao grde situacije s pravim tatom i bio je prepun strahova. Godinama smo radili na tome, u 5. razredu se prvi put usudio otići sam u školu... od tog dana on nije izašao iz stana da ne provjeri da li je ona na hodniku...

Ubrzo nakon toga nama je taj novi posao propao, ostali smo u užasnoj situaciji, dužni na sve strane. Ja sam psihički bila loše kad sam ovršena na ogromni iznos... a za stan i režije mora biti, za hranu, pelene... desile su se dvije situacije kad smo i muž i ja pukli i grdo se posvadali. To su bile glasne svađe i trajale su, ne ponosim se tim, al razumijem jer smo stvarno bili na rubu. Uz sve to, ja sam se i dalje držala svog odgoja i pozdravljala ovu koja je od mene okretala glavu. Sve do jednog dana kad sam došla s malim s posla. Imao je 1,5 god i bio u kolicima, nisam imala ključ pa sam čekala da nas stariji sin pusti unutra. Iz haustora je izašla dotična vodeći neku curicu za ruku, cca 3 god. Kad je malena spazila mog sina oduševljeno je viknula Gle,beba! i krenula prema nama. Ova ju je grubo povukla za ruku i s gađenjem rekla Pusti tu bebu. Ja sam ostala toliko šokirana tim iskrenim gađenjem prema malom djetetu da nisam ništa mogla ni reci. Od tog dana ona za mene ne postoji.

Kroz par dana me zvala gazdarica da bi samo došla provjeriti u kakvom stanju je stan. Dogovorile smo se, došla je, ja sam ju provela po cijelom stanu, sve je bilo ok. I onda mi je rekla da je dotična sazvala sastanak kućnog savjeta, znaci bile su njih dvije, ona donedavna ludara i niškoristi s kojom je dotična preko noći postala najbolja prijateljica i vlasnik četvrtog stana koji nas ni ne pozna, i da su svi suvlasnici tražili da nas izbaci iz stana jer smo problematični, da se Non stop svađamo, a da je mom muzu čak morala zvati policiju jer joj je pijan došao na vrata i samo ju počeo vrijeđati! Opet šok... ispričala sam joj za te svađe, ispričala se jer mene je sram zbog toga, jer mi smo bolji od toga, al probala sam joj i objasniti situaciju koja je do toga dovela. Za ovu drugu priču sam ispričala sto je stvarno bilo i sto je napravila mom djetetu i kako se ponijela prema malenom, a bome i onu curicu pošteno povukla za ruku. Gazdarica me gledala ko da nisam normalna i rekla da je dotična jedna divna osoba koja je puno pomagala njenoj mami dok je tu živjela. Još me obavijestila da su odlučili uzeti čistačicu i nek se takve stvari vise ne ponavljaju jer svi vrše velik pritisak da nas izbaci. Osjećala sam se ko idiot jer sam vidjela da mi ne vjeruje. Rekla sam ok i to je bilo to. 

Sad sam već 9 mjeseci doma, a posto je dotična penzioner i isto puno doma imala sam prilike vidjeti i čuti svašta. Kad sretne nekog od suvlasnika sva je slatka i cvrkutava, a nek npr. neki od radnika koji rade na objektu pored krivo ostavi auto odmah počinje dreka, urlanje, bez dobar dan, oprostite... Grozna, grozna osoba. Kad je čistačica dala otkaz opet je počela vršiti pritisak na našu gazdaricu da i ja moram čistiti. Toliko da mi je gazdarica nenajavljena bijesno došla u stan i počela prijetiti izbacivanjem, da zašto sad ne čistim... rekla sam da mi je sama rekla da su uzeli čistačicu, a onda sam čula da je dala otkaz i da ju je moja gazdarica morala plaćati iz svog džepa jer ja ne čistim. Bilo mi je zao žene, rekla sam ako je tako da ću čistiti pa je otišla koliko toliko zadovoljna. Ubrzo mi je poslala screenshot poruke dotične u kojoj piše da čistim dvaput u studenom i ja sam rekla gazdarici da ću oko 15. i opet krajem mjeseca. U međuvremenu se još zalila na deranje mog najmanjeg sina, al na to sam i sama upozorila gazdaricu da može očekivati jer mali je stvarno glasan čim nešto nije po njegovom, a tu se iz stana u stan jako čuje. 

Onda je početkom 11.mj slala bijesne poruke mojoj gazdarici da zašto nisam čistila baš tu subotu, da oni nisu ničije budale... rekla sam da nikakva subota nije bila u planu i da subotom ni ne planiram čistiti jer su auti u haustoru. Tu me i gazdarica podržala jer ta subota se pojavila niotkud...

Cula sam ju i kako se na dvorištu dere drugoj susjedi da mi bacamo opuške pred haustor, da ih je sve puno, da će nam gađati tanjurima prozore... vidjela sam koliko je u svojoj mržnji spremna daleko ići kad bezočno laže i optužuje nas za stvari koje se desavaju na cesti! Strašno nešto, znam svakakve osobe, al ova nije zaslužila ni da ju tako zovem. I to je jedna žena, majka, baka... čista zloba. 

I da, u zadnje vrijeme muž ostavlja auto tik do kuće, već mu je dosta skrivanja auta po gradu... u mjesec dana sam dobila tri kazne po 300 kn, s tim da je dotična viđena kako priča s policajcem prije nego je napisao kaznu. Ja to nemam s čim platiti...

Muz i ja ne želimo da nam djeca žive u takvoj sredini, zakaparili smo kuću i uskoro se selimo. Dok budem to rekla gazdarici imam li se prava postaviti za sebe i svoju obitelj? Iz pričuve koju teško plaćam izdvaja se za tu ženu koja mi napada djecu. Ima li smisla žaliti se na Centar za postupak prema sinu jer Od toga dana su prošle dvije godine, a moje dijete još osjeća strah? Da li mogu tražiti povrat dijela pričuve koji odlazi na placu dotične? Da li ju mogu kome prijaviti jer me mimo zakona radenjem pritiska na gazdaricu silila na čišćenje? Da se razumijemo, nije problem u čišćenju, nego u lažima i tuzakanju...da li mogu tražiti da mi ona plati parkirne kazne jer mi je opet mimo zakona, a kao predstavnik stanara zajedno s ovom drugom uskratila korištenje zajedničkog prostora koje se koristi za aute? Da li mogu tražiti povrat dijela stanarine jer stan s parkirnim mjestom i stan s parkirnim kaznama nisu isto... ma mene zapravo ubija nemoć, a ta žena nam je priuštila toliko zla, bila gad prema mojoj djeci, sirila laži, radila spletke... napasti dijete dok je samo! I s gađenjem pričati o bebi... prestrašno. Nije stvar ni u novcu. Mogu li nekome prijaviti njeno ponašanje, samo da to osjeti na svojoj kozi i da shvati da nije u redu raditi to ljudima?

[Ruby_Danderfluff]

Nažalost, ništa od navedenoga ne možete. Ako ste pretrpjeli povrede svoje časti i ugleda, utvrđenje istih možete tražiti u privatnoj tužbi sudu. Remećenje javnog reda i mira (svađe na javnom prostoru itd.) možete prijaviti onda kad su se dogodila ta remećenja. Štetu zato što niste smjeli parkirati u dvorištu ne možete naplatiti - zašto niste inzistirali na istome ili tužbom tražili da Vam se sukladno ugovoru omogući parkiranje u dvorištu? Po mom mišljenju, u takvoj situaciji se najbolje iseliti i zaboraviti sve. 

[Gemma Teller]

Da, to sam i mislila... Ma za privatne tužbe nemam novaca, a pola svojih prava koja znam sad nisam znala ranije. Otići ću svakako, nažalost zaboraviti teško.