Pozdrav, već dugo se borim s napadajima panike zbog maltretiranja mlađeg brata, naime njega ne zanimaju tuđi osjećaji i potrebe, stvara buku i probleme pod buku mislim u svađi kad nas ne moraju svi čuti. Udaranje nogama u stomak, izvlačenje iz kreveta za ruke i noge, bacanje po podu pritom se uvijek izvuce svojim manipulacijama kad pricamo s mamom. Nažalost ja budem kriva i mene treba biti sramota a on je jadan samo recimo želio gledati seriju i ja sam dosla i tako neke stvari. Odselila sam se ali ne mogu biti stalno tamo moram doći i kući nekada. Žalosno je što ja 3 dana ne mogu biti u svojoj kući bez ekscesa udaranja i smijanja u lice doslovno jer dobijem napadaj panike jer se bojim. Kako dokazati roditeljima kakav im je sin i kako ne biti žrtva a u isto vrijeme i provokator u očima drugih?
