zbunjen-

Imam baku koja je imala samo moju pokojnu majku.Znači njena najbliža rodbina smo ja i sestra,koji imamo svak svoju familiju.Nakon majčine smrti prije 9 god mi smo se neko vrijeme brinuli o baki koja je fizički u jako dobrom stanju ali psihički baš i ne.Obilazili smo je svaki dan po sat,dva.Nakon par mjeseci ona je zatražila os sestre da se preseli kod nje,što sestra nije mogla budući da ima svoj stan i familiju morala ju je odbiti.Kda je sestra odbila ona je to isto ponudila meni i mojoj ženi.buduči da i ja imam stan od majke koji je ostao ja sam joj kao i sestra rekao da dođe kod mene.Ali njoj ni to nije pasalo.Stoga je ona našla neke ljude preko novina s kojima je sastavila ugovor o doživotnom uzdržavanju.Ja i sestra se nismo bunili smatrali smo ko je dogleda tome neka i ostavi stan i ušteđevinu.Tako je s njima živila 2 ipo god dok nije počela umišljati da je ljudi truju.Znaći ni oni nisu pasali nije više htjela dolaziti u stan i hranila se vikendom kod nas a ostalo po restoranima.I nisi je mogao uvjeriti da je niko od tih ljudi ne truje.Stara je otišla na sud i podnjela zahtjev za raskid ugovora uz pomoč svoje sestre koja je po meni i kriva za sve jer je iskoristila njenu ludost.Spor je potrajao neko vrijeme na sudu i uz izjave te njene sestre koja je nadodala da su je ljudi trovali i tukli čak da su jednom i nju istukli i pokrali stvari iz kuče koje nikad nisu ni postojale,sud je donio odluku u korist bake.Stim da je baka njima dužna određenu svotu novca jer je sud uzeo u obzir da su je ljudi hranili i financirali plačali režije i sve ostalo kao i što je bilo.Oni su morali pod pratnjom policije napustiti stan.Mi smo mislili da je ta afera završena i dalje nastavili posječivati baku ne znajuči ništa.igrom slučaja nakon što su prošle 4 god od kad su ljudi napustil stan sestra mi je saznala da od onog momenta kad su oni napustili stan,ona je taj ist stan darovnim ugovorom darovala ga sestr koja živi 300 km od nje.Ta sestra je na kraju i sama priznala da je i da joj niko ništa ne može...Buduči da baka nije sva svoja i pije dosta tableta dali mi ikako možemo dokazati da ju je sestra izmanipulirala i iskoristila njeno psihičko stanje u svoju korist..Jer meni nebi bilo krivo da je taj stan dobio neko ko ga je zaslužio npr.ti ljudi koji su je gledali 2 ipo g nego ona koja je vidi i nevidi jednom u 2 god.Baka je i sad živa i ima 89 god.Što da radimo dok je još živa buduči da ako joj se što desi tek onda ništa ne možemo dokazati i nakraju pobjeđuje zlo...Molim za savjete i hvala.

sklopila sam sa tetkom ugovor o doživotnom uzdržavanju gdje ona meni ostavlja stan i zemlju i sve što se u trenutku njene smrti nađe na raćunu.kako je odvjetnik koji je sastavljao ugovor izostavio upisati čestice stana i zemlje samo je napisao da se stan nalazi na toj i toj adresi na tom katu i od koliko se sastoji kvadrata.i ja sam taj ugovor smatrala dovoljnim i nisam se htjela kjižiti za tetkinog života.kad je teta umrla ja sam s tim ugovorom otišla na zemljišno knjižni i podnjela zahtjev za uknjižbu.nakon 7 dana mi je došao odgovor da se ne mogu knjižiti iz tog razloga što nije navedena ćestica stana.dobila sam poziv na ostavinsku i kako ona nije imala nikog od svog bližeg roda na temelju ugovora o uzdržavanju ja sam postala vlasnik sve njene pokretne i nepokretneimovine.kad sam dobila poziv za raspravu tražili su da izvadim sve njene čestice koje sam izvadila i predala jer su mi rekli da to bilježnik popisuje.kad je odluka postala pravomočna ja sam dobila papir na kojem piše isto kao u ugovoru..da sam ja nasljednik svega ali opet nisu navedene čestice.tako da se opet ne mogu knjižiti.moj je odvjetnik sastavio žalbu i predao je sudu prije mjesec dana..odgovora nema.ali ja ne shvačam jedno ako je sve ostalo meni a zna se da je ona imala taj stan jedan jedini na toj adresi i tom katu.zašto mi ne daju da se uknjižim...i koliko ču ja čekati njihov odgovor...ako neko nešto zna recite mi što da radim da se to napokon rješi... :

ne znam od kud da poćnem.Imao sam sa tetkom ugovor o doživotnom uzdržavanju u kojem mi ona ostavlja stan i zemlju i svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu ali u ugovoru nisu navedene čestice.samo opis stana i adresai kat nakojem se nalazi.kako tetka nikad nije imala djece ja sam na osnovu tog ugovora nakon njene smrti otišao u zemljišno knjižni da taj stan uknjižim na sebe.sud je na to odgovorio da ga ne mogu knjižit iz razloga tog zato što odvjetnik nije naveo ćestice.sad shvaćam grešku u ugovoru ali buduči da sam ja jedini nasljednik i da se zna da je to jedini stan na toj adresi koji je pokojna posjedovala zašto me sud odbio.a bilježnik koji je vodio raspravu je napisao da je stan i zemlja moja ali ni on nije naveo ćestice iako sam ih ja izvadio i donio na raspravu.moj odvjetnik je napisao žalbu i predao na sud.zanima me dali če to sud uvažiti i kolko to otprilike traje jer je iz ugovora vidljivo da je sve što je za života imala sve je ostavila meni...što da radim..?