tijana

nagrade drugog medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic" Pobednik festivala Branislav Zivanovic,student komparativne knjizevnosti iz Novog Sada U Decjem selu u Sremskoj Kamenici u 13.septembra na rodjendan Duska Trifunovica, prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice uz podrsku mr Jovana Mihajila i u organizaciji Decjeg sela iz Sremske Kamenice odrzace se Drugi medjunarodni festival za decu i omladinu "Dusko Trifunovic" sa pocetkom u 12.sati Ziri Festivala je radio u sastavu Mr Jovan Mihajilo(predsednik),Vidoje Radulovic i Stojan Simic Krpica i izvestio je da je na konkurs u konkurenciji do 30 godina pristiglo 712 pesama od 479 autora i 658 prica od 462 autora. Prvu nagradu za poeziju u konkurenciji do 30 godina dobio je Branislav Zivanovic iz Novog Sada, drugu Nikola Koprivica iz Titograda ,trecu Mateja Verbnik iz Ljubljane . Ziri smatra da u konkurenciji do 30 godina niko ne zasluzuje prvu nagradu za pricu. Drugu nagradu za pricu dobio je Marko Aleksic iz Vrbasa,trecu Ivan Pavic iz Zagreba. U konkurenciji za srednjoskolsku omladinu stiglo je 701 pesama od 524 autora i 742 prica od 513 autora autora. Ziri smatra da u konkurenciji srednjooskolske omladine niko ne zasluzuje prvu nagradu ni za poeziju ni za pricu. Drugu nagradu za pesme dobio je Nenad Zaric iz Banjaluke,trecu Katica Angelovski iz Skopja. Drugu nagradu za pricu dobila je Ksenija Krajina iz Novog Sada,trecu Marija Nikolic iz Beograda. U decjoj konkurenciji pristiglo je 836 pesama od 497 autora i 692 prica od 451 autora. Ziri smatra da niko u decjoj konkurenciji ne zasluzuje prvu nagradu ni za pesme ni za price. Drugu nagradu za poeziju dobila je Elena Tikvesa iz Sremske Kamenice,a trecu Nenad Spiranovic iz Mostara. Drugu nagradu za pricu dobio je Mustafa Softic iz Sarajeva,trecu Branislav Obradovic iz Sremsje Kamenice Dodela plaketa i diploma je 13.septembra u 12 sati u Decjem selu u Sremkoj Kamenici uz odgovarajuci kulturno -umetnicki program na kojem ce ucestvovati svi dobitnici nagrada Festivala ,pesnici i pesnikinje gosti Dobrivoje Zecevic,Ljubica Vukov Davcik,Istvan Mesaros Pista,Milos Milosevic Siki,Nera legac,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Danijela Popov,Gojko Curcic... Nakon koktela i razgledanja Decjeg sela bice polozeno cvece na grob Duska Trifunovica na Ceratu u Sremskim Karlovcima uz prisutvo pesnikovog brata Luke Trifunovica.

REZULTATI KONKURSA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "DJURO PAPHARHAJI" Diplomu i plaketu Prvog medjunarodnog festivala za decu i omladinu"Djuro Papharhaji" ,na rusinskom jeziku osvojio je pesnik Mihajilo Sabados za poeziju u konkurenciji do 3o godina,saopstio je ziri u sastavu:Aleksandar Mudri(predsednik),mr Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica .Pobednica u kategoriji do 30 godina na srpskom,hrvatskom,bosanskom jeziku je Maja Solar iz Novog Sada saopstio je ziri u sastavu :mr Jovan Mihajilo(predsednik) ,Aleksandar Mudri i Stojan Simic Krpica. Ostale nagrade Scena svih kreativnih Prvi medjunarodni festival za decu i omladinu "Djuro Papharhaji" na rusinskom jeziku u kategoriji do 30 godina u kategoriji do 30 godina druga nagrada-Vanja Djula , Novi Sad,Srbija u kategoriji osnovaca 3)druga nagrada-Ana-Marija Nedic, Kucura Srbija u kategoriji do 3o godina druga nagrada za poeziju -Danijela Valenta,Rijeka,Hrvatska druga nagrada za poeziju -Natasa Kijurina Ljubljana,Slovenija treca nagrada za poeziju-Ivo Kresic,Mostar,BiH treca nagrada za poeziju -Ana Stjelja,Begrad ,Srbija u kategoriji srednjoskolaca druga nagrada za poziju-Jelena Bandic,Novi Sad,Srbija u kategoriji osnovaca treca nagrada Tamara Stojanovic,Zarkovo,Beograd ,Srbija proza u kategoriji do 30 godina druga nagrada za price -Sasa Begovic,Petrijevci, Hrvatska treca nagrada za price-Marko Aleksic Vrbas Srbija u kategoriji srednjoskolaca druga nagrada za pricu-Nenad Krtolica Begrad, Srbija trecu nagradu za pricu-Dragana Krunic,Herceg Novi ,Crna Gora u kategoriji osnovaca druga nagrada za pricu-Patrik Atanovovski,Vukovar,Hrvatska treca nagrada za pricu Angela Igic,Nis Srbija Žiri (književnik Jovan Mihajilo - predsednik, Aleksandar Mudri i književnik Stojan Simić Krpica, nije dodelio prvu nagradu u kategoriji prica jer smatra da ni jedna od prica ni u jednoj kategoriji po kvalitetu ne zaslužuje nagradu festivala za decu i omladinu "Djuro Papharhaji".Ziri smatra da u kategori srednjoskolaca ni osnovaca nijedna pesma ne zasluzuje da dobije prvu nagradu .Mr Jovan Mihajilo izjavio je da je na festival pristigao impozantan broj radova u svim kategorijama :480 pesama i 192 prica . U konkurenciji je bilo 186 pesnika i 95 pisca prica iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije i iz sveta. Pobednicima ce plakete i diplome, a nagradjenima će diplome kao i poklon knjige Ruskog slova i Prometeja biti uručene 20.avgusta u 18 sati , u prostorijama rusinskog kulturno-umetnickog drustva ,Jovana Subotica 8 u Novom Sadu uz odgovarajuci program u kojem ce ucesatovati Irina Hardi Kovacevic,Andrej Oros,Mihailo Zazuljak,Miron i Nikolaja Sivc,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Sasa Nisavic,Nera Legac,Aleksandar Obrovski,Branislav Djukic,...

Medjunarodna nagrada za kreativnost mladih pjesniku Siniši Tuciću Na medjunarodni dan mladih 12.8.2008.u 2o sati u Oblomov kafeu,Vojvodjanskih brigada 16 u Novom Sadu bice ,prema ideji i inicijativi književnika Stojana Simića Krpice,uz podršku mr Jovana Mihajila,u organizaciji Scene svih kreativnih,dodeljena medjunarodna nagrada za kreativnost mladih pesniku Sinisi Tucicu.Nagrada je prestizna,dobitnik bira sledeceg dobitnika,nema lobiranja ni žiriranja.Nagrada se sastoji iz plakete i diplome. Siniša Tucić, rođen 1978. godine u Novom Sadu (Srbija). Pesnik, esejista, multimedijalni umetnik. Objavio tri zbirke poezije: «Betonska koma» 1996. «Krvava sisa» 2001. «Nove domovine» 2007. Sarađivao u mnogim časopisima: Ovdje, Transkatalog. Simposion, Nezavisni, Danas, Stanje stvari, Polja... Učestvovao na kampovima u okviru književne škole «Tradicija avangarde», Palić – Ečka 1994. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu – odsek Srpska književnost i jezik. Završio Specijalističe akademske studije. Bavi se scenskim izvođenjem u Kamernom pozorištu muzike –OGLEDALO, u okviru kojeg je učestvovao u projektima « Prostor solitera», «Pred ogledalom», «Lice na metar». Jedan je od osnivača Centra za novu književnost – NEOLIT, nevladine organizacije koja okuplja mlade pisce, književne kritičare, novinare, kulturne radnike, zainteresovane za aktuelna dešavanja u književnosti i drugačiji odnos prema savremenim literarnim fenomenima. Živi i radi u Novom Sadu Prikaz Darije Zilic iz Zagreba (izasao u Sisackim Rjecima) Siniša Tucić- Nove domovine, Narodna knjiga/Alfa, 2007. Siniša Tucić mladi je pjesnik koji živi u Novom Sadu. Dosad je objavio dvije zbirke pjesama- Betonska koma (1996.) i Krvava sisa (2001.).Bavi se i izvođačkom umjetnošću.Njegova najnovija zbirka pjesama neobično je zanimljiva, jer riječ je o tome da pjesnik želi poetizirati status poezije u virtualnom svijetu, mijenjanje vremenitosti u doba novih tehnologija, te promjenu u mapiranjima kronotopa. Naime, smatra Tucić, više ne postoji neka fiksna domovina, već niz paralelnih domovina kojima prolaze "zaneseni nomadi". U takvim novim prostorima, ne postoji sukcesivnost, već različiti fluksevi, protoci.I on sam više ne može biti tradicionalan humanistički intelektualac, jer mijenja svoje pozicije, prepušten je simulakrumima, a njegov patriotizam je sajber patriotizam. Stoga u njegovoj poetici nema statičnosti- u pjesmi "Ja sam umro u taksiju" riječ je upravo o mobilnosti, nevezanosti uz jedno mjesto, uz kretanje, pa se i umire u vozilu, pa tako na kraju pjesme lirski subjekt ustvrđuje- "grobu nemam traga!". On time podriva i koncepciju države-nacije, koja je u srpskom društvu itekeko dominantna. U pjesmi "Nove domovine" naglašava kontrast-dok on surfa tehno- predjelima, njegov prijatelj "ide u manasitir". Tucić prije svega želi pisati o tom čudesnom simultanitetu novih tehnoloških stvarnosti i nekih oblika tradicionalizama koji svemu tome odolijevaju. Naime, paralelno uz virtualnost, postoji svijest da živi u maloj, izoliranoj zemlji, "u malom siromašnom gradu". Paradoks je u tome da su "sinovi" u isto vrijeme i svjetski nomadi koji surfaju internetom, ali i oni koji neće otputovati (zbog siromaštva), pa "surfaju globalno plaćaju lokalno/ a crkva radi li radi". Dakle, postoji shizofrena situacija- s jedne strane državne institucije ne odumiru, a istovremeno postoji varljiva sloboda kibersvjetova. Pjesnik niti u jednom trenutku ne želi negirati tu podijeljenost, ne želi se uljuljkati niti u jednu stvarnost, već obuhvatiti obe. I pritom je svjestan kako je on još uvijek samo čovjek koji pripada dvadesetom stoljeću, te da će ostati sam u zamračenoj sobi, nakon surfanja (pjesma "Pjesma iz svakodnevnog života").U tom kontekstu i Bog biva sagledavan u okviru sajber- svijeta (treba napomenuti kako je u našem pjesništvu o sličnoj koncepciji Boga pisala Jozefina Dautbegović). Pjesnik spominje božje sajtove, ironizira boga tražeći mu email adresu i pritom naglašava kako danas ne može postojati tek jedan centar moći. U pjesmama Siniše Tucića nalazimo antinostalgiju- umjesto da se, kao većina pjesnika svoje generacije, prisjeća sa sjetom yu mitologema, on se ne želi prepustiti sentimentalnosti i uspomenama iz djetinjstva, pa ističe- "nemam nostalgiju za karbofiks lepkom/koji se više ne proizvodi/a koji sam nekada duvao". No ipak ističe kako želi naći novu domovinu. Virtualni svijet jest prostor u kojem uživa, u kojem kreira, ali se ipak eshatološki pita kakav je smisao interneta, i donosi li dobro ljudima. Naime, internet veže čovjeka uz sebe, izdvaja ga iz zajednice, atomizira (pjesma "Soba"). Tucić se izruguje malograđanskim idealima sreće, piše angažirano- npr. progovara o sudbini nesretnih Roma (pjesma "Četvrto nebo"), zanima ga i repozicioniranje umjetnosti koja postaje konceptualna, i koju ne razumije "mladi okoreli tradicionalista".Na kraju, riječ je o iznimnoj zbirci mladog, kvalitetnog autora u kojoj angažirano progovara o suvremenom svijetu, o domovini/domovinama u stvarnim i virtualnim prostorima. Prikaz Dragoljuba Stankovića objavljen u Danasu http://www.danas.co.yu/20070901/knjiga1.html Siniša Tucić, Nove domovine; Narodna knjiga, 2007. Kiosk civilizacija Dragoljub Stanković Nova knjiga poezije Siniše Tucića, Nove domovine, mogla bi se sažeti u bodlerovski uzvik: Bilo gde, samo van ovog sveta!, i to ne samo zbog ideje, već i zbog autorovog postupka kojim nam se predočavaju sasvim bodlerovski, no apdejtovani demonski prizori naše kiosk civilizacije. Autorova biblijska, mitska imaginacija razliva se Od Heraklitovog kruga do Interneta, nudeći nam svoje virtuelne Rajeve (Simulakrum je moj anđeo zaštitnik), jer zaglavljeni smo u mrtvoj civilizaciji koja se entropijom još i besmisleno širi. Tucić nam nudi surf svojom pijanom Net lađom, svoj Svet na plastično rasklapanje. Lešina sveta se odavno raspala i postala polubog, ostala je samo ideja Lepote i elektronska pustinja po kojoj jezdi autor. On ne oseća nostalgiju čak ni za karbofiks lepkom, on je umro u taksiju kao u kapsuli savršenog otuđenja i pasivnosti, njegovom grobu nema traga. To je nedostižni Ideal, takva Smrt, jer smo ti i ja/ Osuđeni na malecki prostor/ Od klisure do klisure/ Od lesne zaravni do lesne zaravni/ Od magarca do magarca/ Od robota do robota (Zarobljenost) . Ipak, nove domovine je možda moguće naći tamo gde su Beskrajne tehno-planine/ Električne vile Ravijojle gde su Iznenadni fluksusi/ Zanesenih nomada i pesnik, zauvek otuđen od svake prirodnosti, bezuspešno pokušava da osmisli te predele u duhu zapadne metafizike i svoje postapokaliptične pozicije, kao i biblijski Jov-surfer iz njegove pesme. On se otiskuje na svoja putovanja, i mračnom imaginacijom detektuje sve bolesne tačke naše civilizacije, hladno i oštro kao hirurg pri autopsiji. Inače, ne postoje tužne ili radosne pesme, već samo dobre i loše, uspele ili ne. Jezički suvereno i veselo napisana, Tucićeva knjiga čita se sa osmehom i ponekad grohotom, što govori da je optimizam samo u stilu i čitaocu, u pesničkoj moći autora da se uopšte uhvati u koštac sa izabranom tematikom. Iako Tucićev lutalački kompleks uzrokuje nekad i prikaz Dragoslave Barzut na njenom blogu http://sr.wordpress.com/tag/hommages/ Ako bih morala izabrati jednu reč koja bi svojim leksičkim korenom najbolje ocrtavala semantičko dejstvo poezije Siniše Tucića, dvosmisleno bi to bilo: d e z a v u i s a nj e. No, u kom smislu? Ukoliko se dohvatimo leksikona stranih reči i izraza, Vujaklijinog ili Klajnovog, kod reči dezavuisati zateći ćemo sledeće odrednice: poricati, poreći, odricati, odreći, ne priznati, osporavati nešto, ne priznati vezu sa nečim/nekim/nekom pojavom, radnjom. Dakle, ne priznati vezu, sa onim iz čega se niče, odreći se kanonskih tričarija i mlaćenja, već opoeziti sve što dolazi iz suprotnog vremena, onog naspram iskustva i prošlosti, a koje neumitno juri i postaje onaj trenutak što ga čitamo. Poezija Nove domovine obitava u svojevrsnom oproštaju od jedne kulture, od jedne istorije i u preuzimanju celokupnog znanja vraćanjem radikalnom neznanju - u o d b i j a nj u da se nasleđuje. Ali upravo to odbijanje nudi gotovu formu straha od prelaženja u nešto što bi u najblažoj varijaciji imalo biti “dogmatizam” koji bi ipak, svoj koren imao u nekom nasleđu. Otuda ta mala doza oksimorona već u samom naslovu pesničke zbirke Nove domovine, naslovu ustvari pesme koja otvara zbirku i eksplicitno daje na znanje o čemu će tu biti reči. Sinišin oksimoron nije samo puka forma, na planu sintagme, mada jeste i to (tehno-planine, električne vile Raviojle, tehno-kanjoni) već se oksimoron o kome je reč i ne bi smeo prikazati kao a priori stilska figura, već je to jedan “konceptualni” oksimoron, na višoj/nižoj istanci od sintaksičke, koji se kao takav da osetiti tek po poslednjim stihovima pesme. (Npr. u pesmi Nove domovine to su stihovi: A ja sam tu/Jadni mali intelektualac/Drug mi ide u manastir/U brdo) Tako funkcionišu sve pesme Nove domovine, verne i dosledne jedna drugoj. Zato sam mišljenja da poezija Siniše Tucića na taj način gradi jednu paradigmu subverzivnu u odnosu na vladajući univerzitetsku paradigmu. Pod vladajućom univerzitetskom paradigmom smatram strajnićevski klan novosadske poetičke škole (iz)nikle na Filozofskom fakultetu. Postoji snažna tradicionalistička, konzervativna struja poezije koju proklamuju univerzitetski profesori, ubijajući na taj način svaku kreativnu i novu snagu, i što je gore, grade iluziju o hermeneutičkom čitanju i tumačenju poezije. Za većinu takvih predavača poezija sada i ovde ne postoji, već je to uvek rekonstruisanje nekih prethodnih vrednosnih sistema, koji sasvim pogrešno postaju sasvim pogrešna vrednost u sistemu koji je davno postao da biva sopstvena opozicija. To ne shvata većina potencijalnih pesnika u Novom Sadu, upravo studenata koji posećuju takva predavanja. Poezija je davnih dana prestala da se povinuje pravilima, i treba već jednom prestati govoriti u kategorijama bilo kakvih vrednosti. Poezija Novih domovina primer je kako se postojeća konzervativna struja može dekonstruisati, svesti na nulti stepen, uvesti je u savremenu “promajsku” poeziju. Promajsku iz razloga što to više nije poezija, već jedan proključali pot-au-feu, gde se hrčkaju ne samo istorija književnosti, istorija poezije i njenih poetika, već i različite umetnosti, savremeni trendovi ozbiljne i popularne kulture (muzike, filma, televizije, interneta) itd. Sve se to kuva u istom loncu, a što se skuva ne može se više nazivati jednim imenom, već dobijamo jedinstven ukus odsvegapomalo. Na takav po-au-feu ili lonac naviklo je potrašačko društvo, i iz njega se svakodnevno vrše konzumacije. Da Sinišina poezija nije samo puki medijator, (prvi) mačići što se u vodu bacaju, imamo se uveriti u urbanom prikazu jedne stvarnosti, ironičnom naracijom (od)slikanom, u pesmama Kiosk civilizacije, Ti i ja smo deca velegrada, Užarena pesnička hartija, Tropikal Danube, Eshatološki priručnik za malograđane, Mek Donalds… U kojima se primećuje stav, bez i najmanje nejasnoće, gde pesnik racionalno sedi za stolom i ređa logičke blokove iz prvog razreda osnovne ispod stogodišnjeg hrasta. Možda se u malopre citiranom kraju pesme Nemam nostalgiju najbolje ispoljila Sinišina “poetička angažovanost”. Ona se može konstituisati kao mesto otpora, destrukcije ili dekonstrukcije dominantnog sistema vrednosti. I sam pesnik kao da se preispituje, i preispitivanjem želi razgraditi i odreći se sebe koji je bio, kojeg nije zaboravio, ali prema kome se ne sme osećati nostalgija.

Konkurs za antologijU svetske poezije o zivotinjama U cilju razvijanja svesti o negovanju ljubavi prema zivotinjama Novosadski humanitarni centar (NSHC) raspisuje konkurs za antologiju pesama o zivotinjama koju sastavlja knjizevnik Stojan Simic Krpica i koja ce biti objavljena u izdanju NSHC.Konkurs za antologiju svetske poezije o zivotinjuama: Pravo ucesca imaju svi stanovnci planete Zemlje svih godina i godista. Salju se do 3 pesme u 3 primerka do 21.9.2008,na srpskom,hrvatskom,bosanskom ili engleskom jeziku, uz kratku biografiju autora,(objavljene knjige(ako ih ima),fotografiju,adresu,email adresu(ako ima),tel (ako ima. Radove slati na adresu: stojan simic krpica (za antologiju svetske poezije o zivotinjama) Marka Miljanova 18 21000 Novi Sad Republika Srbija ili na email: stojan.simic.krpica@gmail.com 381 63 550 681 Stojan Simic Krpica[

KOSMICKA PRAVDA je pjesma poznatog pjesnika stojana simica krpice (visnjislava visnjev vobanolec mikadeaka): KOSMICKA PRAVDA Ko ubije nekog automatski tezi da se uravnotezi, nadje nekoga ko ce njega ubiti, biva ubijen i zaokruzi igru sjetve i zetve. stojan simic krpica (visnjislav visnjev vobanolec mikadeak)