nije me niko uhvatil, nego čisto bila moja dobra volja da priznam da sam to radil.
ja sam to priznal jer sam htel s tim poglavljem završiti i zatvoriti ga.
ali mene zanima koja bi kazna bila pošto nisam ništ kompliciral i jos sam rekel sve. znam da je to članak 222 KZ, ali koja je najblaža kazna? je moguće ako npr. dobim neku novčanu da ju zamjenim za dobrotvorni rad?
i inače išel sam soc. radnici jer je rekla da drž. odvjetnik nije bil siguran kaj da napravi s menom, tj. nije htel pokrenuti postupak protiv mene. i sad čekam da soc. radnik napiše anamnezu i svoje mišljenje i da to vrati drž. odvjetniku. možda pem i drž. odvjetniku na razg. i sve vleče na to da nebude sudskog postupka i da bu samo dobrotvorni rad.
ali kaj ako me neko tuži privatno, i kaj ako bude htel novce, mogu onda to zamjeniti za dobrotvorni rad ili je moguća jedino nagodba u najboljem slučaju (i to vjerojatno novčana)?
