Dobar dan,
ovo je moj prvi post na ovom forumu. Nisam pravnik, nego fotograf, pa mi se ova tema čini jako zanimljivom. Jedino što se ja nalazim sa druge strane priče. Moje se fotke, naime, nalaze na mnogo i domaćih, i stranih web stranica. Neki ih koriste uz moj blagoslov, no većina ih je jednostavno ukrala moje fotografije sa drugih stranica.
Koristio sam se i uslugama advokata, i naplatio već neke od krađa, ali kako stvari stoje, biti će tu još posla za njega.
Ono što me zapravo zapanjilo je reakcija na tužbe Guliver images-a, što samo potvrđuje duhovno stanje nacije. Dakle, u redu je da se UKRADE (namjerno ovo pišem velikim slovima) fotografija , ali nije u redu da se to i plati?
A zašto?
Po čemu se to razlikuje od, recimo, lopova u tramvaju? Da navedem samo jedan primjer.
Da li je to drugačije zato jer se može napraviti doma iz kreveta? Da li znate da je "skidanje" filmova sa weba KRAĐA? Zašto to ne bi vrijedilo i za fotografije, muziku, knjige, itd. Radi se očito o intelektualnom vlasništvu.
I kakve veze ima, da li je fotograf platio porez? A ako je fotografija ukradena amateru? Onda to nije KRAĐA?
Ili da povučem paralelu:
Kakve veze ima to što je moja majka penzioner? Nedavno je u tramvaju ostala bez svih dokumenata i 180 kuna (izračunajte si sami koliko košta vađenje svih dokumenata + vrijeme + muka). To što više nije zaposlena ju očito svrstava u žrtve koje se smije pljačkati? Ili to možda ipak nije u redu?
Baš me zanimaju odgovori
