aneba

Da se bar ide tako kod njega takav razgovor smo već vodili ustavri on je vodio. Nije ovakvo stanje od sada to traje skoro pa dvije godine, i svakako sam pokušavala razgovarati s njime. Ono što ga najviše vrijeđa je postavljanje autoriteta. Kod njega nema toga da ću ja nešto reći ( a ni u snu mu postaviti ultimatum-tako znam da bi bio agresivan prema meni) i on da će to poslušati ili da će ga to otrijezniti, osvijestiti. Ne kažem ja da u tome svemu on kriv, ali vjerujem da mu alkohol oštetio mozak i da stvarno treba pomoć. Ja znam da on može biti dobar otac i muž i znam da se može vratiti na ono stanje koje je bilo prije toliko alkohola. Sad trenutno sam u uvjerenju da mu idem na živce i svojom pojavom, jer kad te netko toliko ponižava i vrijeđa i ne trudi se za našu sreću( u uvjerenju sam da me ne voli više). Ne znam više šta da mislim, šta da radim, treba nam i njemu i meni pomoć, a ne znam dal je razvod rješenje tih problema ili odlazak u još veće probleme. Hvala na savjetima. Normalno da ću dati još sve koliko mogu od sebe i sigurno još i više.

Situacija od jučer: Otišao raditi u 06h ujutro ( vlasnik je manje firme), ja ga čekala da probam razgovarati i dočekala ga u 02h vidjela da je mrtav pijan jedva stajao na nogama i na to sam odustala od razgovora i krenula u sobu- na to on za mnom da kud ja idem, da zašto sam ga čekala, da se gonim već jednom iz njegove kuće, ja ništa nisam rekla pa me gurnuo u štok i pala sam. Na to se zderao da ne glumim i da se kupim u sobu leći. On ostao spavati u drugoj sobi. Danas ujutro je došao dobrr jutro kak si danas, ja idem na posao vidimo se posle- kao da noćas nije ništa bilo. Na to sam ja jel stigneš malo popričati, daj pa zašto si nesretan sa mnom. A on povišenim tonom da kaj je meni da sam luda u glavu da ne izmišljaj gluposti da on to nikad nije rekao. Na drugo pitanje: pa daj molim te idemo nešto drugačije promijenit nešto i ja ću se promijenit reci kaj, samo reci. Na to se razljutio reko da ga ne "J----m" u zdrav mozak. I da šutim više. Na to više nisam ništa rekla, zastala sam, a on otišao na posao. Inače financijski smo solidni:- nemamo kredita, imamo stan u kući njegovih roditelja, svaki svoj auto, kuću na moru ( od staraca). U principu sve što rebamo imamo, nemamo za ispunjavati svakakve želje, ali za dosta dobar život imamo. Stvarno nam ništa ne fali osim mirnog obiteljskog života ili samo meni to fali? Ne znam više što da radim, mislim da se sama ne mogu borit za brak ukoliko on ne želi. Ja ga ne vrijeđam i ne omaložavam nije mi to nikako u cilju, a sa takvim razgovorom ne bih ništa postigla. Stalno bezbroj puta sam ja izvrijeđana i omalovažana i povrijeđena, a kad to vidiš na svojoj koži znaš da boli ako nekome tako vraćaš.

Najveći problem je što on ne prizna da pije. Stalno kaže da par dana kaj si popije sa društvom nije ništa. A tih par dana znaći u tjednu minimalno 3 dana je pijan,ali tvrdi da ne pije jer radi puno i nešto zarađuje nije da sve potroši. I sve mu objasnim da nije to to, ali tek onda ga razljutim i počinje me vrijeđati i omalovažavati jer sam ja ipak ta koja je bolesna, a ne on Ja shvaćam da je alkoholizam bolest, ali kako mu ukazati da je i kako mu pomoći kad sam ne vidi, a da ne pričam o roditeljima mu koji mi govore on ti je društven i malo voli se zabaviti sa društvom uz piće, jer ipak ne potroši sve što zaradi ( normalno kad imaju doma svoje vino, društvo svoje, u lokalima pije jeftinije) i da se nemam kaj žaliti i da ne sramotim njihovu obitelj jer je već dosta sramote što sam ja takva??????

Trenutno ne znam što da učinim, bojim se da ne izgubim dijete. Moj muž jako puno radi, jako puno pije, jako puno me vrijeđa, ako ne vrijeđa onda po 3 mjeseca zna uopće ne progovoriti riječ. Trenutno sam trudna sa drugim djetetom, jer sam dakako preko svega prošla jer sam zbog kroničnih bolesti stekla invalidnost( imam posao, ali sam dugo na bolovanju),a i nekako sam mislila da će sve proći, da ćemo biti normalna obitelj. Ali sad je opet iz noći u noći mi govori da se gubim iz njegove ( od staraca) kuće i da me ne može podnijeti, da mu se gadim ( ne mogu više trpiti vrjeđanje), ali kad je trijezan kaže da to nije on ništa rekao. Imam kud otići, ali me strah uzeti dijete i otići, da li on može tvrditi da sam ja otela dijete i poslati policiju na mene? Može li mu dijete pripasti zbog moje bolesti ( znam biti često po bolnicama) iako radi po cijele dane ili pije po cijele noći? Dal maloljetno dijete mora sudjelovati na nekakvim parnicama ili pred sudom? Trebam pomoć, ne znam što da radim?